Био је четврто дете Чедомира и Христине Тине Петровић. Породица Петровић живела је у Балшићевој улици у Крушевцу. У родном граду завршио је гимназију, где је и почео да се бави глумом – у драмској секцији. Надимак му је дао школски друг Јефтић, јер је као дете био сувоњав и штркљаст.
За време Другог светског рата налазио се у Културно-просветној екипи 47. дивизије НОВЈ – војној јединици формираној 1. октобра 1944. године. Након рата и демобилизације уписује студије ветеринарске медицине Универзитета у Београду. Наставља да се бави глумом у КУД „Иво Лола Рибар”.
Године 1946, постаје члан Драмског студија Радио Београда, где и почиње његова популарност учествовањем у емисији „Весело вече”. Од 1951. до 1977. године био је члан Хумористичког позоришта у Београду. Глуми и у првој серији Телевизије Београд – „Сервисна станица”, од 1959. године. У тој серији се прославио тумачећи лик кувара Јордана. У позоришту, између осталог, игра у представи „Бог је умро узалуд” (снимљен и филм) и антологијској комедији Драгутина Добричанина „Заједнички стан” (касније је снимљена и ТВ верзија).
Од 1976. године имао је статус слободног уметника.